Knjiga antropoloških ogleda Dar i moral, objavnjena je 2015. i predstavlja pisanu zaostavštinu Milana Pražića koju je sakupio i priredio njegov sin Aleksandar Pražić. U toku večeri, koja je bila upriličena u čast Milana Pražića, prisutni su imali priliku da se detaljno upoznaju sa životom i delom ovog izuzetnog humaniste. Književnik Dušan Belča živo je preneo svoja sećanja i uspomene iz perioda kada su zajedno učestvovali u stvaranju duhovne klime grada Vršca, ali i šire Vojvodine.

Dirljiva i potresna svedočanstva preneli su i drugi prijatelji Milana Pražića.U toku večeri pročitani su i odlomci iz knjige Dar i moral, koja svedoči o estetskim, moralnim i profesionalnim načelima kojima se rukovodio Milan Pražić, pa ih stoga navodimo i ovde:

„Neutralno vrednosno istraživanje pretvara kritičara u analitičara-zanatliju, i to – kao što smo se uverili – u rđavog. Kritičar koji se ne opredeljuje nije kritičar, pa samim tim ono što nije kritika, nego ova ili ona samoanalitika, mene u intelektualnom i moralnom smislu ne interesuje.“ ...(Dar i moral, str. 176)

„Ako kritičar propagira književnu laž, on je ili pisac bez dara, lažni pisac, ili pak, vrši nasilje nad svojim darom iz ideoloških, političkih, oportunističkih, konformističkih i raznih drugih, u krajnjem bilansu etički negativnih razloga. U oba slučaja, on je nemoralan pisac. Ako ima dara, a prećutkuje ili izneverava istinu dela koje, recimo, nije po ćudi politike, nacije ili društva, ako, dakle, rezonuje suprotno onome što mu dar kazuje i savest nalaže, on opet istupa kršeći moralno načelo kritike kao specifičnog oblika intelektualne akcije otkrivanja, tumačenja i podržavanja umetničke istine i stvaralačke slobode.“ ... (Dar i moral, str. 177)

„Kraće rečeno, kritičar je moralno obavezan u prvom redu prema svom daru, jer dar je to što jeste, naime, slobodan, a etički odgovoran čin stvaranja, samo ako ispoljava svest o svojoj odgovornosti posredovanja između vrednosti i opredeljivanja za vrednosti. U tom smislu dar je teret, a ne privilegija. Samo kao sposobnost od prirode poklonjena čoveku, dar se može uzeti kao privilegija, ali s moralne i humanističke tačke gledišta on je obaveza i tegoba. Dar se ne sme ni upotrebiti ni zloupotrebiti, nego se mora etički (pod)nositi i opravdavati.“ (Dar i moral, str. 178)

Milan Pražić je napisao knjigu zapisa o detinjstvu i umetnosti Igra kao sloboda (Novi Sad, Zmajeve dečije igre, 1971). Priređivač je antologije nove srpske dečje poezije Plavi zec (Novi Sad, Zmajeve dečje igre, 1972). Odabarao je tekstove za godišnjak Trg priča `75 (Vršac, KOV, 1975) i pesme za zbirku Fatamorgana nad ravnicom Jovana Popovića ( Vršac, KOV, 1977). Izabrao jedečje pesme Miroslava Antića za zbirku Nebo u oku i Ptica iz šume (obe izdate 1979. u Beogradu, Narodna knjiga). Priredio je dečje pesme Milovana Danojlića za zbirku po imenu Pesme, koja je kao deo lektire za osnovnu školu izdavana od 1979. do 1991. godine u Beogradu (od strane Nolita, Prosvete i Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva). Portret Dušana Radovića objavio je u časopisu Detinjstvo (godina 6,br.3, 1980).

 Bio je jedan od urednika Letopisa Matice srpske. Sarađivao je i u brojnim drugim književnim i dnevnim časopisima i listovima kao što su: Detinjstvo, Polja, Neven, Izraz, Književna istorija, Misli, Politika, Dnevnik...

                Posle smrti objavnjene su knjige izabranih kritika i ogleda Milana Pražića Otkriće i smisao (Vršac, KOV, 2011) i Reči i vreme (Novi Sad, Biblioteka Matice srpske, 2002).

Milan Pražić se rodio 21. novembra 1938. godine u Skoplju. Drugi svetski rat zatekao ga je u Kraljevu s porodicom. Najveći deo rata proveo je u Maloj Jasikovici kod Trstenika. Školovanje je započeo odmah po završetku rata u Rumi i ubrzo potom nastavio u Vršcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Kao gimnazijalac crtao je karikature i sarađivao s časopoisom Jež.Na Katedri za jugoslovensku i opštu književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1961. i magistrirao 1967. godine.

U Vršcu je bio profesor u Poljoprivrednoj školi (1962-1963), predsednik opštinskog komiteta Saveza omladine (1964-1965) i sekretar opštinskog komiteta Saveza komunista (1968-1969). Bio je član Književne opštine Vršac (KOV) od osnivanja.

U Novom Sadu je bio sekretar Zmajevih dečjih igara (1970-1971), predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine (1971-1976) i upravnik Biblioteke Matice srpske (1976-1980).

Umro je u Novom Sadu 1981. godine.

Međunarodni dan knjiga za decu obeležava se svakog 2.aprila, na rođendan Hansa Kristijana Andersena, čuvenog pisca za decu čijih se bajki i priča svi rado sećamo, pomenimo samo neke od njih Carevo novo odelo, Princeza na zrnu graška, Ružno pače, Devojčica sa šibicama. Gradska biblioteka u Vršcu je povodom tog dana upriličila radionice za decu četrvrtog razreda osnovnih škola 31. marta i 1. aprila ove godine. Predstavnjene su im nove, luksuzno opremljene i maštovito ilustrovane knjige na engleskom jeziku, koje oni mogu naći i koristiti u Biblioteci. Takođe, predstavljena im je audio knjiga The Tale of Peter Rabbit, Priča o zeki Petru, najčuvenijem karekteru u engleskoj književnosti za decu.

Beatris Poter je priču o zecu Petru napisala 1893., kao pismo u slikama za jednog malog dečaka, kasnije ga je transponovala u knjigu koja je izašla iz štampe 1902. Priče i ilustracije Beatris Poter su popularne širom sveta.

Pored poznatih junaka Volta Diznija, deca su sa velikim interesovanjem i radošću upoznala ovaj novi karakter za njih.

Poezija je mesto susreta i inkluzije

Udruženje ljubitelja književnosti, likovne umetnosti i dizajna „Leonardo“ zajedno sa Udruženjem za unapređenje mentalnog zdravlja „Duševna oaza“ i Gradskom bibliotekom, obeležili su 21. mart, Svetski dan poezije i Svetski dan osoba s Daunovim sindromom. Tim povodom je organizovano nesvakidašnje muzičko-poetsko veče na kome su članovi ovih udruženja uz zvuke gitare čitali svoje stihove.

„Zajedničkim nastupima u kojima sa zdravim osobama ravnopravno učestvuju i lica sa mentalnim problemima pokazujemo da su poezija i umetnost mesta susreta i inkluzije. Članovi Udruženja „Duševna oaza“ su veoma talentovani za poeziju, muziku, slikarstvoi glumu. Ovo poetsko-muzičko veče je još jedan dokaz da za umetnost nema granica i da darovitih ljudi ima svuda“, rekla je Miroslava Kućančanin, predsednica Udruženja „Duševna oaza“.

Ona je naglasila da ovakve inkluzivne kulturne događaje treba češće organizovati i aktivno raditi na razbijanju predrasuda koje društvo ima kada su u pitanju psihički bolesnici.

„Cilj ovog književnog susreta jeste da se kroz upotrebu umetnosti u socijalnom kontekstu pokaže da se žig koji nose osobe sa mentalnim porblemima može umanjiti i da se moraju promeniti stavovi u odnosu na ovu ranjivu grupu. Oba naša udruženja, „Leonardo“ i „Duševna oaza“ nastoje da pobede depresiju, razbuktaju maštu i učine ljude srećnim i zdravijim“, dodala je Miroslava Kućančanin, inače i sama svestrana umetnica.

Poetsko veče su svojim muzičkim umećem oplemenila dvojica gitarista Branislav Santrač Bulidža i Rihard Bugarinov.