Дешавања

ВЕЧЕ АФОРИЗАМА, ПОЕЗИЈЕ И МУЗИКЕ

ВЕЧЕ АФОРИЗАМА, ПОЕЗИЈЕ И МУЗИКЕ

ОДРЖАНО ВЕЧЕ АФОРИЗАМА, МУЗИКЕ И ПОЕЗИЈЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Синоћ, 06.04. је у Градској библиотеци одржано Вече афоризама, музике и поезије. Домаћин вечери Зоран Ђуровић – Ђурке читао је своје награђене афоризме на тему мушко-женских односа, док је Сања Вукелић читала најлепше љубавне стихове домаћих и светских аутора. Гост вечери био је Слободан Блажо Ђуровић, песник из Земуна, који је рецитовао своје стихове. Том приликом поклонио је Библиотеци неколико својих збирки, као и антологију љубавне поезије чији је он уредник. Вече је употпунила ученица музичке школе Јана Томић која је на гитари свирала Баха и Сећање на Алхамбру.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

У уторак, 21.02.2017. у Салону Градске библиотеке Удружење Вршачки књижевни клуб промовисао је најновији Зборник дечијих радова „Литерарне стазе“. Већ другу годину Клуб објављује резултате конкурса „Миљанини џивџани“. Тако су и ове године додељене три равноправне награде. Овогодишњи добитници награде су Бранислава Теодоровић, Николина Векецки и Војкан Јовановић. Добитницима су уручене дипломе и награђени су књигама.

Цртеже на корицама и дипломама урадиле су полазнице школе сликања „Атељеа Морариу“: Доротеа Удовичић, Милица Веселиновић и Романа Путник. У програму су учествовали: Певачка група КУД „Ђура Јакшић“ – Павлиш, Исидора Болесников, Тамара Болесников, Невена Стојишић, Јелена Стојшић и Владимир Божић.

Програм су отворили директорка Градске библиотеке Вршац Маја Качарић, чланица Градског већа за културу Наташа Маљковић Чонић, као и рецензент збирке Јадранка Ћулум.

У програму су учествовале песникиње Ержебет Фехер – Лиза, Радојка Ушурел и Божица Михај, као и Слободан Ђекић.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН KЊИГЕ ЗА ДЕЦУ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

У Градској библиотеци у Вршцу биће обележен Међународни дан књиге за децу.

у понедељак, 03.04.2017. године у 10.00 сати, биће приређен програм за ученике основних школа у оквиру кога ће бити представљене књиге Сесил Мери Баркер на енглеском језику из фонда Градске библиотеке а везане за пролећне виле (Flower Fairies).

Од 1967. Године, сваког 2. Априла, на рођендан чувеног бајкописца Ханса Кристијана Андерсена, обележава се Миђународни дан дечје књиге.

„Читав свет је пун чудеса, али ми смо на њих тако навикли да их називамо свакодневним стварима“, речи су чувеног Андерсена, најпопуларнијег писца бајки и прича за најмлађе.

Међународни дан матерњег језика у Градској библиотеци Вршац

Генерална скупштина УНЕСКО-а прогласила је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик Бенгали није проглашен за званични, службени језик, већ Урду који се говорио у западном Пакистану.

Поводом Међународног дана матерњег језика 21.02.2017 године у Градској библиотеци је уприличено мултимедијално предавање са циљем да се ученици средњих школа подстакну на размишљање о томе којим се писмом служе и шта је пресудно у њиховом избору. Да ли нам је лакше да читамо ошишану латиницу или ћирилицу? То је било само једно од питања која су упућена младим људима са жељом да се искрено позабаве проблематиком везаном за употребу ћирилице у свакодневној комуникацији. У оквиру предавања ученици су упознати са многобројним чињеницама које су могле да им помогну да дођу до сопственог закључка и става. Такође, погледали су и емисију „Држи у писму традицију“, у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" Редакције научног програма, у којој су могли да сазнају какву је представу о важности писане речи имао средњовековни човек на нашем тлу, којим писмом су писани најстарији словенски споменици писмености, које су карактеристике старословенског, српскословенског, црквенословенског или рускословенског, славеносербског језика све до реформи Вука Ст. Караџића и др.

Говорни и писани српски језик данас су два равноправна вида комуникације, али у прошлости је било другачије. Постојала су два писма српске средњовековне азбуке: глагољица и ћирилица.

Књижевни и народни језик су се разликовали, али с временом, током свог развоја, све више су се међусобно прожимали. На ширење свести о значају писане речи и језика велики утицај вршила су сачувана дела средњовековне књижевности, повеље и други правни документи.

Средњовековна писменост на нашем подручју поистовећује се са црквом, богослужбеним текстовима, манастирским скрипторијима и канцеларијама средњовековних владара и властелина. Наука о језику открива нам многобројна сазнања.

Такође, ученици су били у прилици да се упознају са тренутним стањем у свакодневици која и њих окружује. И док се народи, попут Руса, Бугара и Грка поносе својим писмом, користе га на рачунарима, мобилним телефонима, при писању, штампању књига и новина, употреба слова из азбуке Вука Караџића у Србији као да је постала велика срамота. Док су се Грци и Бугари изборили да евре штампају на свом писму, у Србији се ћирилица доживљава као застарела, превазиђена ствар, која служи за „наметање српског национализма“. У том смислу предавање је заиста имало за циљ да што комплексније и са многобројним чињеницама помогне младим људима да заузму свој лични став према овој проблематици без идеолошких конотација. Према стандардима које је прописао УНЕСКО, Хрватски језик има латиницу као своје писмо, док Српски језик има ћирилицу као своје писмо и то су напросто стандарди. Нико други осим нас самих не би требало да се бори да се ти стандарди поштују и у свакодневном животу као и у културном, јавном и политичком животу.

Емисију о очувању матерњег језика можете погледати кликом на линк.

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top