Дешавања

Представљена књига „Велики Гај: цркве и основне школе“

У четвртак, 17. децембра, у салону Градске библиотеке у Вршцу, одржана је промоција књиге „Велики Гај: цркве и основне школе“, аутора др Анђелка С. Максимовића. Аутор је многобројној  публици представио историју свог родног села, Великог Гаја, које припада општини Пландиште. Књига има два дела, први је посвећен историји настанка православне и католичке цркве у Великом Гају, а други део се односи на историјат развоја основних школа.
Др Максимовић је истакао да  се као прва православна црква у Гају помиње Црква Марије из 1364. године, како је записао Феликс Милекер, и она је постојала око 400 година.
„Међутим сам Милекер није навео ниједан историјски извор који би потврдио његову тврдњу, нити сам ја нашао неки други документ у коме се спомиње Црква Марије. Оно што сигурно знамо јесте да је друга православна црква саграђена 1765. године и да је била посвећена Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Служила је више од 90 година, да би 1856. била порушена, јер је у међувремену сазидана нова. Трећа православна црква зидана је од 1852. до 1854. и посвећена је Светим апостолима Петру и Павлу. Четврта православна црква је изграђана 1934-1935. у Купинику, и посвећена је рођењу пресвете Богородице“, истакао је аутор. 
Максимовић је додао да су се Немци населили у Велики Гај 1811, и да је прва католичка црква подигнута 1824, а друга 1854-1855. Ова црква је порушена 1958. на захтев католичких црквених власти, због малог броја верника. 
„Интересантан је податак да је православна властелинска породица Маленица која је  била власник читавог села била велики ктитор и православне и католичке цркве. Николај Маленица је био ожењен бароницом Аном која је била католичке вере. То говори о великој верској толеранцији која је владала у то време широм Баната.“, додао је Анђелко Максимовић.
Други део књиге „Велики Гај: цркве и основне школе“  доноси обиље података о развоју школства у Великом Гају. Између осталог, читаоци ће сазнати да је  прва српска основна школа  изграђена 1783-1784, прва католичка школа сазидана 1855, а прво забавиште 1899.
Анђелко С. Максимовић (1934) рођен је у Великом Гају где је завршио основну школу. У Вршцу завршава гимназију, а Ветеринарски факултет у Београду. На Ветеринарском факултету је и докторирао 1973. године. Звање научног саветника за научну област општа епизоотиологија додељено му је 1993. што је највиша научна титула. Написао је 75 научних радова и регистровао  преко 80 препарата у области ветерине. Проучавањем локалне историје бави се из хобија и велике љубави према свом родном селу. До сада је са овом тематиком објавио четири књиге: Велики Гај: Максимовићи (2011), Продица Маленица, Велики Гај (2013), Породица Лазаревић, Велико Средиште (2013) и Велики Гај: цркве и основне школе (2015).Ожењен је Горданом, учитељицом у пензији и отац двојице синова: др сц Зорана Максимовића и Дејана Максимовића, доктора ветеринарске медицине. Има троје унучади: Александа, Николу и унуку Јовану.

Оригами радионица у Градској библиотеци

У понедељак и уторак су у Градској библиотеци, у склопу обележавања Дана Јапана у Вршцу, одржане две радионице оригамија. Учесници су били ученици трећег разреда ОШ „Јован Стерија Поповић“ и ОШ „Вук Стефановић Караџић“. Деци су у изради фигурица од папира помагали Петар Божић, члан удржења српско-јапанског пријатељства Ханами, и Маја Качарић. Радионице су на обострано задовољство успешно реализоване, а децу је поздравила директорица Библиотеке Даринка Михајловић и позвала децу да буду што чешћи посетиоци Библиотеке.

Отворен легат Синише Јанкулова

Градска библиотека Вршац је у петак, 20. новембра у 11 часова отворила легат Синише Јанкулова. Легат је свечано отворио академик Драгослав Михаиловић, а о легату су говорили и Драгољуб Ђорђевић, председник Управног одбора Библиотеке и књижевник Радомир Путник.

Синиша Јанкулов (Бела Црква 1925 – Београд 2004) социолог, био је велики поштовалац књиге. Породица Јанкулов даривала је његову богату литерарну заоставштину Градској библиотеци у Вршцу. На консолидовању грађе и формирању Легата, предано су радили библиотекари Анђелка Миросављев, Весна Златичанин, Драгољуб Ташлић и Иван Стојановић.

Вероватно је Синиша Јанкулов начинио најбогатију социолошко-политиколошку приватну библиотеку у Србији; са одабраним књигама домаће и светске белетристике, његова библиотека бројала је, по неким проценама, између 12.000 и 14.000 књига.

Жеља Синише Јанкулова – а потом и његове супруге Стамене – била је да ова библиотека остане целовита, да се не распарчава, како би се заинтересованима омогућило да на једном месту нађу сву расположиву литературу потребну за изучавање друштвених наука.

Наследници Синише Јанкулова – синовица Тијана Јанкулов Путник и синовац Небојша Јанкулов – поштовали су жељу свог стрица и нису допустили да се ова јединствена библиотека распарча, а књиге развуку.

Наишли су на разумевање у Градској библиотеци у Вршцу где је прихваћена идеја о стварању Легата Синише Јанкулова као посебног одељења. Ту замисао почео је да спроводи у дело в.д. директора библиотеке Јовица Петров 2005. године, а наставио Иван Стојановић, директор ове институције од 2006. до 2009. године, као и садашња директорка Даринка Михајловић.

Библиотечки радници пописали су и каталошки обрадили стручну литературу, док су књиге из белетристике смештене у позајмни фонд. Легат Синише Јанкулова сада садржи око 9000 књига, а могуће је да се и прошири када у Вршац буду пренесене све његове књиге које се сада налазе на другим местима.

Олгица Маринковић гошћа Градске библиотеке

У четвртак, 26. новембра, гошћа Градске библиотеке у Вршцу била је Олгица Маринковић која је публици представила своја три романа: „Поглед иза врата без кваке“, „Јелена“ и „Евине свеске“. Олгица Маринковић (1962) је рођена у Вршцу у породици просветних радника Вере и Бошка Митровића. У Вршцу је завршила Вишу педагошку школу. Живи у Земуну и ради у Саветовалишту за ментално здравље.

Први роман „Поглед иза врата без кваке“ Олгица Маринковић је објавила 2013, а овај роман је настао инспирисан ауторкиним двогодишњим радом у Неуропсихијатријској болници у Ковину. Сви догађаји и ликови у роману су аутентични и они прате судбину младе медицинске сестре чије је прво запослење рад у неуропсихијатријској болници.

У роману „Јелена“ (објављен 2014) главна јунакиња је лепа, богата ћерка сеоског газде Томе, која стасава за удају уочи Другог светског рата. И овај роман је аутобиографски, а ауторка је на дирљив начин описала трагичну судбину своје бабе по мајци Јелене која је успела да побегне из ратом захваћене Румуније и започне нови живот у српском Банату.

У трећем роману „Евине свеске“, ауторка се бави проблемом ратне сирочади, а поготово ратном сирочади домаћих Немаца. Роман је инспирисан казивањима преживелих штићеница различитих прихватних установа широм послератне Југосалвије.

„Мој животни мото је Пикасова мисао „Ко хоће нешто да учини, нађе начин, ко неће ништа да учини, нађе оправдање“. Живот је драгоцен и треба веровати да ће доћи боље сутра. Иако су ми књиге мрачне, ја на живот гледам у колору“, поручила је насмејана ауторка вршачкој публици.

Представљена књига „Вршчани зову“ Милоша Ђорђевића

Јуче је у Градској библиотеци одржано књижевно вече на коме је вршачкој публици представљена драма „Вршачни зову“ Милоша Ђорђевића. Књига је штампана двојезично на српском и румунском, а издавач је Либертатеа из Панчева. Промоција књиге организована је у сарадњи са Високом школом струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“ у Вршцу.
О књизи су осим аутора говорили и преводиоци на румнски проф. др Брандуша Жујка и Илеана Магда, затим мр Ивана Ђорђевић и Дејан Мак.
Представљајући аутора, модераторка књижевне вечери и библиотекарка Драгана Ракић је истакла да је проф. др Милош Ђорђевић пре две године користећи богати фонд Градске библиотеке  почео да истражује локалну историју коју је сада преточио у драмско-поетски текст.
“Са невероватном енергијом, радним еланом и ентузијазмом, подсећајући  пре на некаквог млађаног студента, а не на искусног професора, Милош Ђорђевић је прочитао велики број публикација које се баве историјом Вршца, а сада објављујући драму “Вршчани зову” и сам се “површтанио” и добио своје место у нашем Завичајном фонду “Банатика,” рекла је Драгана Ракић.
У драми ,,Вршчани зову” или „Историјској-поетској причи у облику драме”, како је именује аутор у поднаслову, читамо драмску расправу вечитих Вршчана о лепом лицу Вршца, који се, на првом самиту покојника, поново сусрећу на Кули изнад града. Јунаци драме Поп Маринко, Паја Јовановић, Султанија Цијук, Теодор светац, Стерија, Попа, Петру Крду, Јанкулов и друге знамените личности Вршца говоре о догађајима из прошлости продирући у уметност, филозофију, политику и економију.
 „Ова јединствена прича, изграђена од историјске истине и маште, а затим изговорена на два језика, крунисаће, сасвим сигурно, искуство читалаца који ће отворити ову књигу и без потешкоћа, открити идеју аутора да нагласи вечито лепо лице Вршца,“ рекла је проф. др Брандуша Жујка, професор на Високој школи за образовање васпитача „Михаило Палов“ у Вршцу.
Мр Ивана Ђорђев је нагласила да је драму  посматрала подробније кроз методичко–лингвистички окулар и да се у том смислу, ,,Вршчани зову” приказује као врло поучно и саветодавно дело, искористиво у подизању и васпитању младих нараштаја.
„ Мудре мисли, поуке о језику, друштву, животу и суштини човековој налазе се безмало на свакој страни и у свакој мисли и чину јунака,“ рекла је мр Ивана Ђорђев, предавач  на Високој школи струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов“.
Говорећи о књизи Дејан Мак је истакао да  Милош Ђорђевић оживљава духове познатих Вршчана који, напустивши овај свет, обитавају у метафизичкој димензији где настављају своје постојање и одакле нас подсећају на своје животе и дела која су оставили за собом.
„Окупљени на Вршачком брегу, знаменити Вршчани обраћају нам се из безвременог простора, надајући се да ће их бар неко од нас чути и одазвати се. Нама још само остаје да научимо да чујемо гласове из вечности," рекао је Дејан Мак, вршачи писац.
“Да ли заслужујем овако похвалне оцене за своју драму – показаће време и Вршац. Позвао бих се пак на Пају Јовановића, чију поруку читамо на крају драме. Он каже: ,,Боље је да дело говори уместо нас”. Андрић, бежећи од новинара, каже да све што је имао да каже – казао је својим делима. Али шта ћемо кад је модерно време измислило промоције. Новог самита неће бити. Помишљам да напишем књигу о Петру Крду. И то је моја нова веза са Вршцем”, рекао је проф. др Милош Ђорђевић.
Проф. др Милош Ђорђевић (1954) рођен је у Слатини код Вучитрна. Објавио је четрнаест монографија,  књига и студија из српске књижевности и културе. Такође је аутор и седам збирки поезије и драме о Петру Кочићу “Укупација”. За научни и културни рад и изузетан допринос српској култури добио је више награда, међу којима и Вукову награду 1997. године. Ради као професор на Високој школи струковних студија за васпитаче “Михаило Палов” у Вршцу.

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top